[ Generalna
]
25 Novembar, 2009 21:07
Partenon
Партенон је храм посвећен грчкој богињи Атини, заштитници града Атине, изграђен у 5. веку п. н. е. на Акропољу. То је најзначајнија сачувана грађевина класичног стила, која се сматра врхунцем развоја дорског стила. Његове декоративне скулптуре спадају у најважнија дела старогрчке уметности. Партенон се сматра трајним симболом античке Грчке и атинске демократије, и спада у највеће светске културне споменике. Грчко министарство културе тренутно спроводи пројекат рестаурације и реконструкције.
Партенон је изграђен уместо старијег храма посвећеног Атини, познатог под називом Пре-Партенон или Старији Партенон који је уништен у инвазији Персијанаца из 480. године п. н. е. Као и већина грчких храмова, Партенон је коришћен каo трезор, а једно време је био трезор Делског савеза. У 6. веку Партенон је коришћен као хришћанска црква посвећена Богородици. Након што су Турци освојили Грчку, коришћен је као џамија почетком друге половине петнаестог века, око 1460. године и у то време је имао и минарет.
Пред крај седамнаестог века, 28. септембра 1687. године, турско складиште муниције које се налазило унутар зграде је било погођено млетачким гранатама. Резултујућа експлозија је у знатној мери оштетила Партенон и његове скулптуре, а заповедник млетачке војске, Венецијанац Франческо Моросини је постао познат као човек који је тешко оштетио Партенон.
[ Generalna
]
24 Novembar, 2009 18:43
Savršenstvo
Najistaknutiji i najposjećeniji među osam nacionalnih parkova u Hrvatskoj - Plitvička jezera, je jedina prirodna, u društvu kulturnih vrijednosti, u Hrvatskoj uvrštena u Popis svjetske baštine (UNESCO) i to još 1979. godine, među prvima u svijetu.
Prema IUCN-u, koji definira osam kategorija zaštite prirodnih područja, Plitvička jezera pripadaju drugoj kategoriji - nacionalni park, koja označava zaštićeno područje pod upravom, poglavito radi zaštite ekosustava i rekreacije.
Prve kartografske zapise Plitvičkih jezera nalazimo još na crtežima iz 17.vjaeka, a tekstualno se spominju u zapisima iz druge polovice 18.stoljeća. Naziv Plitvice u literaturu prvi puta je unesen daleke 1777. godine.
Već devedesetih godina 19. vjeka javljaju se prve organizirane inicijative za proglašenje Plitvičkih jezera zaštićenim područjem.
Tridesetih godina 20. vjeka akademik Ivo Pevalek prvi put naučno je obrazložio razloge za zaštitu Plitvičkih jezera. Proučavajući rast mahovina i algi zaključio je da je postanak i rast sedre, koja sudjeluje u izgradnji geomorfoloških oblika Plitvičkih jezera, najvažniji i najosjetljiviji biogeni proces koji je "suština Plitvičkih jezera". Ove znanstvene spoznaje i nastojanja akademika Ive Paveleka dovela su i do povijesnog datuma 8.travnja 1949. kada su Plitvička jezera proglašena prvim hrvatskim nacionalnim parkom.
Još i prije, a posebno nakon dobivanja službenog statusa zaštite, ovo je područje bilo predmetom mnogih naučnih i stručnih istraživanja. Tako je skupljeno mnogo spoznaja o prirodnim vrijednostima Nacionalnog parka Plitvička jezera, koje nisu "samo" sedrotvorni slapovi i svjetski poznatih šesnaest kaskadnih jezera.
[ Generalna
]
23 Novembar, 2009 20:27
Meteori
Манастири Метеори (грч. Μετέωρα) је скупина православних манастира у близини грчког града Калампака, у западној Тесалији. Манастири су веома познати по свом несвакидашњем положају на стенама-стубовима и сматрају се највреднијом скупином манастира у Грчкој после Свете горе. Метеори су и на списку културне баштине УНЕСКОа.
Укупно постоји 6 манастира, пет мушких и један женски. То су:
* манастир Велики Метеор или Преображењски манастир
* манастир Варалам
* Манастир св. Варваре
* Манастир св. Николе Анапауског
* Манастир св. Стефана
* Манастир св. Тројице
Грчки назив "Μετέωρα" значи "лебдеће" или "окачено камење", у смислу "камење које лебди у рају".
Историја
Сматра се да су још у 11. веку овде боравили монаси-пустињаци, а током следећих векова почело васпостављање манастира. Њихов прави процват почиње доласком отоманске окупације у ове крајеве, јер је овако скривено подручје међу огромним стенама-стубовима омогућило примерено одстојање од нове, непријатељске власти. Упочетку било је чак 20 манастира, али је данас свега 6 преостало. У првом раздобљу долазак до манастира био је изузетно тежак - преко кожних лествица или путем огромних мрежа, али ово је омогућило несметан живот и молитву монаха. Почетком 20. века до манастира су исклесане степенице. Последњих деценија манастири су постали место ходочашћа и туристичке посете.
Географске одлике
Наука говори да су стене-стубови старе око 60 милиона година и да су настале током Терцијара. Време и земљотреси су обликовали масу у стене данашњег облика.
[ Generalna
]
23 Novembar, 2009 18:43
Viminacijum
Виминацијум је археолошко налазиште у близини Старог Костоца, 12 километара од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије (Moesie Superior), која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.
Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим степеном аутономије који подразумева и независну градску управу. За владавине Гордијана Трећег постаје колонија римских грађана и добија право ковање локалног новца. У оквирима римске управе био је то највећи статус који један град може да досегне. Овде је 211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу. Виминацијум имао је више десетина хиљада становника, док је логор око кога је настао град имао чак 6.000 војника. Седиште епископа у 4. веку. Разорен 441. године од стране Атилиних Хуна и обновљен као погранично војно утврђење 535. године, за Јустинијана I. Гаси се доласком Словена.
Обимна археолошка истраживања започета су због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, а и пећи за печење опеке. Пронађене су терме, које су биле главно састајалиште Римљана. Ископано је шест базена, понегде се назиру и осликани зидови са цветним и животињскм мотивима. У средишту терми биле су просторије за масажу. Купатило је било парно: топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница. Вода је стизала са извора, у слободном паду, акведуктом истраженим у дужини од десет километара. Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.
Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге. Могуће је да је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама. Две фрескама осликане гробнице потичу из доба паганства, закључује се по декорацији флором и фауном живих боја. Трећа гробница украшена је ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, Фреско-сликарство је, уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство преображавало у хришћанство.
Откривена је Северна капија утвђења, а потојале су још три, што указује на моћни систем. Пронађено је и мноштво новчића. Највише ипак, у гробницама у које су полагане са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима - да Херону плате превоз на онај свет.
У 19. веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.
[ Generalna
]
21 Novembar, 2009 16:21
Balkana
Kao sto znate tekst na ovu temu vec postojim, medjutimubjedjen sam da ce slike mnogo
boljepokazati sve ljepote ovog mjesta.
Fantasticno, zar ne?
[ Generalna
]
04 Novembar, 2009 19:21
Euroliga-trece kolo
Parovi trećeg kola:
Fenerbahce Ulker - Cibona
Asvel Basket - Montepaski Siena
Olimpijakos - Lijetuvos Ritas
Marusi - Lotomatika
Aseko Prokom - Armani Džins
Himki - EWE Basket
Žalgiris - Barselona
Partizan - Orlean
Unikaha - Efes Pilsen
Makabi - CSKA Moskva
Union Olimpija - Kaha Laboral(Taukeramika)
Real Madrid -Panatanaikos
Sigurno najzanimljivija utakmica u prethodna tri kola ovogodišnje eurolige jeste susret Real Madrida i atinskog Panatanaikosa. Kao prvo madriđani imaju veoma jak motiv da pobede visestrukog evropskog prvaka, dok ovi drugi imaju jak motiv da budu prvi u ovoj veoma jakoj grupi. Ovo je, međutim , i susret jos dva velikana, dvojice trenera, Željka Obradovića i Etorea Mesine. Mesini sigurno nije svejedno što je izgubio u proslogodišnjem finalu, dok je jos vodio CSKA, to se ne zaboravlja tako lako.U prilog njihovom rivalizmu ide i podatak da su se njih dvojica sastali u dva od prethodna tri finala.
Š to se tiče timova, po nekoliko glavnih igrača nedostaje i na jednoj i na drugoj strani. U redovima madriđana neće igrati Felipe Rejes i Tomas van den Špigl, dok kod atinjana neće igrati Kostas Carcaric, Šarunas Jasikevičijus i Mjak Batist. Zbog velike plejade sjajnih košarkaša čini mi se da se ovi izostanci neće ni primjetiti.
Sigurno će biti uživanje gledati ovaj duel, uz nadu sa moje strane da će PAO dobiti.
[ Generalna
]
04 Novembar, 2009 12:56
zelenkovac
Prirodna oaza ,Zelenkovac, udaljena je 15-ak km od Mrkonjic Grada. Svake rijeci su u ovom slucaju suvišne, a i slika govori više og hiljadu riječi.
Zar ne???
[ Generalna
]
04 Novembar, 2009 12:29
balkana
Turisticko-rekreativni centar Balkana je dio gornjosansko-plivske turističke zone i često se naziva “krajiška ljepotica”. Udaljen je 4-5 km od Mrkonjic Grada(Republika Srpska) i nalazi se uz magistralni put Jajce – Mrkonjić Grad – Bihać (nekadašnji “Put AVNOJ-a”).
Jezerski dio kompleksa čine dva ovalna vještačka jezera: malo i
veliko, ukupne površine 56.000 m2. Jezera su izgrađena 70-tih godina
20. vijeka, a napaju se iz planinskih potoka Cjepalo i Skakavac i iz
sublakustrijskih izvora ispod Velikog jezera. Jedina otoka je Crna
Rijeka, koja te?e u pravcu jug-sjever i nakon 17 km se ulijeva u Vrbas.
O postanku jezera sačuvano je nekoliko legendi u narodu ovog kraja,
a interesantna je etiologija njegovog imena. Prema predanju tu su bila
dva snažna i duboka izvora-bunara, puna ribe. Pošto se riba na turskom
kaže baluk, izvori su nazvani Balukhana (stanište riba). Vremenom je
ime promjenjeno u Balukana, i najzad u Balkana (što nema nikakve
konotacije sa pojmom Balkan).
U julu i avgustu temperatura vode u Malom jezeru dostiže 20°, pa je
tada pogodna za kupanje. Sa druge strane, tokom zime se njegova
površina često zaledi pa je moguće upražnjavanje i zimskih sportova.
Veliko jezero je bogato raznim vrstama ribe: amur, linjak, pastrmka i
dr.
